Ја и пролеће
| Ја и пролеће Писац: Драгутин Илић |
Лепршну ветрић мирисних крила,
С пролећем љупким весело леће,
Из косе вије пролетња свила,
А поглед плави расипа цвеће.
И докле Богић ручицом маше
Из прашних соба и влажних рупа,
Људи и звери излазит’ сташе,
Снежим се дахом природа купа.
И на мој прозор пролеће дође,
С бокором ружа закуца лако,
И викну: „Устај, зар сваки пође,
А ти, Песниче, ленујеш тако?
Отвори прозор и са мном хајде!”
— Несташко цветни продужи даље —
„Ево те зову снашице младе,
Многа ти мома пољубац шаље.
Писама дене носим ти сада,
Читава јата љубавна плена!”
— Несретни сине! — викнух му тада: —
С прозора бежи,... чуће нас жена!
Извор
уреди- 1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 14, стр. 417–418.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|