Ја имадем коња аџамију

Ја имадем коња аџамију
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама

14. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић

* * *

14.
Ја имадем коња аџамију

0001 Ја си имам коња аџамију
0002 ја га водим на студену воду
0003 он менека носи и нанесе,
0004 нанесе ме девојки на дворе
0005 ал['] девојка ситан везак везе.
0006 На ум мени ладна вода падне
0007 и заиска воде од девојке.
0008 Скочи мома рада и весела,
0009 узе ведра те пође на воду
0010 и мојега коња за уздицу,
0011 одведе га на студену воду.
0012 Девојка је коњу говорила:
0013 „Мили коњу, мило добро моје,
0014 је ли ти се господар женио
0015 или вели да се са мном жени?“
0016 Коњ девојки вриском одговара:
0017 „Тако ми бога, лепото девојко,
0018 није ми се господар женио
0019 веће вели да се с тобом жени.“
0020 Јошт девојка коњу говораше:
0021 „Мили коњу, мило добро моје,
0022 да ја знадем да је то истина,
0023 златном би те уздом зауздала
0024 и сребрним седлом оседлала,
0025 чистим би те сребром потковала,
0026 до копите чохом покројила.“
0027 Коњ девојки вриском одговара:
0028 „Так['] ми бога, лепото девојко,
0029 и живота мога господара,
0030 ти ћеш бити господица моја
0031 и тебе ће господар узети,
0032 с тобом ће се оженити јунак.“
0033 Скочи мома радо и весело
0034 лепо добра коња напојила
0035 одведе га свому белом двору
0036 пак га веже прид белим дворовом.
0037 А једва ју јунак дочекао
0038 пољуби ју међу црне очи
0039 и везао јој ђердан под гроце
0040 и даде јој два прстена златна
0041 у оба два камена драга
0042 и даде јој тридесет дуката:
0043 „То тебека белег, моја драга,
0044 или си моја прва запросница.“
0045 Скочи мома радо и весело
0046 што се годи коњу заклињала,
0047 то све је млада и учинила:
0048 коња златном уздом зауздала
0049 и сребрним седлом оседлала,
0050 белим га је сребром потковала,
0051 до копите чохом покројила
0052 и стекла свога господара.

Интервенције

се = си
ч = џ i= и (аџамију)
г = к (менека)
дѣвоiки (јат = е) i = ј
с = з (заиска)
вѣтра = ведра (јат = е)
ћ = ђ (пође)
ст = зд (уздицу)
ѿ = од
е = је
лѣпото (јат = е)
д = т (потковала)
и = ји (покројила)
лѣпото (јат = е)
момо = мома
лѣпо (јат = е)
бѣлом (јат = е)
везе = веже
цер'ни = црне
ѡи = јој
криѡце = гроце
оу = у
тебѣга, бѣлег (јат = е) г = к
е = се
с = з (запросница)
i = ји (покројила)
i= и (вриском)
ѡи = јој

Напомене

или у значењу: јер

Коментар

Љубавна песма, разговор између девојке и јунаковог коња.
Варијанте: ЕР 201; Вук, СНП I,407, 408; Кукуљевић: 238; Недић 1965: 398; Krstić 1984−
Литература: Недић 1965: 398.

Извори

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.