Ђевер и снашица
По ливади цв’јеће и травица,
Туда шећу ђевер и снашица.
Ђевер снаши тијо бесједио:
„Снашо моја, дуњо моја жута,
Што си тако пожутила јако? 5
Је си л’ таква од мајке рођена,
Ил’ пожуће у нашему двору?“
„Мој ђевере, злаћани прстене,
Нијесам ’вака од мајке рођена,
Већ пожуће у вашему двору. 10
Мајка ти је гуја отровница,
А твој братац сиња кукавица.“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
