Ђакон Стеван
0001 Рано рани ђаконе Стеване,
0002 Уранио с плугом и волови,
0003 Да он оре широке долове,
0004 Да он сије шеницу белицу.
0005 Гледао га сам Бог из небеса,
0006 Па он шаље два анђела света,
0007 Божју су му помоћ називали:
0008 „Божја помоћ, ђаконе Стеване,
0009 Која ти је голема невоља,
0010 Да си данас тако уранио,
0011 Уранио с плугом и волови,
0012 Да ти ореш широке долове,
0013 Да ти сијеш шеницу бјелицу.“
0014 Одговара ђаконе Стеване:
0015 „Бога вама, два анђела света,
0016 Јако ми је голема невоља,
0017 У мене је осам нијемаца,
0018 И још к тому девет слијепаца,
0019 Све то треба хљеба бијелога.“
0020 Они иду двору бијелому,
0021 Па налазе Стеванову љубу,
0022 Божију јој помоћ називаше:
0023 „Божја помоћ, љубо ђаконова,
0024 Шта си тако рано уранила,
0025 Што ти редиш шеницу бјелицу,
0026 Прво сунца у недјељу младу,
0027 Не дела се у недјељу свету.“
0028 Одговара љуба ђаконова:
0029 „Бога вама, два анђела света,
0030 Ја не светим ни недјеље свете,
0031 У мене је осам нијемаца,
0032 И још к тому девет слијепаца,
0033 Све то треба хљеба бијелога.“
0034 Кад то чула два анђела света,
0035 Говорила два анђела света:
0036 „Ој Бога ти, љубо ђаконова,
0037 Имаш које од порода чедо,
0038 Је л’ ти здраво од порода чедо,
0039 Да од њега обед сигурамо?“
0040 Одговара љуба ђаконова:
0041 „Срце моје, два анђела света,
0042 Срце моје, ах нека вам буде.“
0043 Кољу чедо кано јање младо,
0044 Па од њега крвцу уфатише,
0045 Заљеваше осам нијемаца,
0046 Умиваше девет слијепаца,
0047 Проговара осам нијемаца,
0048 Прогледава девет слијепаца.
0049 Мили Боже, чуднога весеља,
0050 Што учини ђаконе Стеване!
0051 Светио је он недјељу свету,
0052 А штовао Бога јединога.
