ЂУЛИЋИ XXXII
| XXXII Писац: Јован Јовановић Змај |
| Ђулићи |
Снивô сам те, а ти пуна цвећа,
Међу цвећем лековита биља, —
Било ститка, љубице и крина,
Одољена, чубра, девесиља.
На глави ти венац од поменка
Миле груди бела ружа чува,
Око паса плавичаста саса,
Поврх срца стручак милодува.
Зачудих се, откуд тол’ко цвећа,
Цео врт се преселио амо!
Ал’ ми цвеће тијо проговара:
„Не чуди се, то је у сну само!
Зора ће нас брзо са ње стрести,
Ал’ ће остат’ испод цвећа, биља,
Лепше цвеће, душа твоје душе,
Чисто миље око твога миља.“
Извори
уреди- Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 211 , Матица српска, Нови Сад.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|