ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ VI
| VI Писац: Јован Јовановић Змај |
| Ђулићи увеоци |
Mишљасмо да ће дуго да траје.
— Уђи-де мајко, — издахнула je!
И крај је болу, и крај је муци;
Издахнула је на левој ми руци.
Светиња грозна тог смртног часа
Паде нам на душу, паде нам на груди,
И нико нема ни речи, ни гласа,
Нико с’ не усуди
Дотакнут се крила тог сна, ил’ јаве,
Заталасат’ ваздух око мртве главе.
Стајасмо неми код мртваца близу, —
Болови наши онесвеснули су;
Обамрло срце, претрнули ваји,
Следиле се сузе, смрзли уздисаји.
Питање једно дрхта нам на усти,
А ни то не сме нико да изусти,
Ове две-три речи, пуне вечна јада:
„Шта ћемо сада?..“
Извори
уреди- Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 269 , Матица српска, Нови Сад.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|