Женитба Аге Змајил-Аге

* * *


Женитба Аге Змајил-Аге

Кад су Турци рујно винце пили
Под Будимон под бијелин градон,
Меју њиман један бесидио:
„Колико сан обаша градова,
„И сву риву и сву Далмацију, 5
„И сву Босну и Ерзеговину,
„И све море до Котора града,
„Ја невиди липоте дивојке,
„Што у двору бега Атлагића,
„По имену Марију дивојку". 10
Мисли јунак да немари нико,
Али мари турско монче младо
По имену Аго Змајил-Аго,
I он греде двору Атлагића
Кад је доша двору Атлагића, 15
Али му је јунак говорио:
„Да ти бора, беже Атлагићу.
„Чуо јесан а видио нисан,
„Чуо јесан ди јуди говору
„Да у тебе липо дите кажу, 20
„Липо дите, Марија дивојка;
„Би ли ми је, беже, поклонио,
„Ма за моју праву зарушницу?
„Често ћу ти, беже, далазити,
„Увик ћу ти дара доносити, 25
„У недију по четири пута."
Ал се беже за тин полакоми,
Те дозивје Марију дивојку,
Те је њојзи тијо бесидио:
„Бора теби, Маријо дивојко, 30
„Оди вазми од турчина даре,
„Од онога Аге Змајил-Аге."
Ма се младој смање немогаше,
Једнон рукон даре узимаше,
С другон рукон своје лице траше. 35
Рано рани Марија дивојка,
Рано рани млада у жардине,
Рано рани заливати цвиће.
Веће сузан нег водон слуденон.
Тот се најде оче фра Никола, 40
Тада му је млада говорила:
„Бора теби, оче фра Никола:
„Ти напиши листак књиге биле,
„Не пиши је чин се књиге пишу,
„Него мојон крвју од образа, 45
„И шаји је на Јанкове руке,
„Да шта може, да при к мени дојде,
„Јер да ми се бабо потурчио,
„Стара мајка за Бога незнаде,
„Мене младу за турчина дају, 50
„За онога Агу Змајил-Агу".
Када је је фратар разумио,
Он напише листак књиге биле,
Не пише је чин се књиге пишу,
Нег њезинон крвју од образа, 55
I шаје је на Јанкове руке.
Кад је Јанку књига долетила
Не бијаше к билу двору Јанка,
Већ је била Јанковјева мајка,
Старица га дозивала мајка: 60
„О мој Јанко, моје дите драго,
„А ти дојди к билу двору твому".
Кад је доша к билу двору свому,
Старица му говорила мајка:
„Ево теби била књига дојде 65
„Од жалосне Марије дивојке,
„Да што можеш, да при к њоме дојдеш,
„Јер да јој се бабо потурчијо,
„Стара мајка за Бога незнаде
„А њу младу за турчина дају, 70
„За онога Агу Змајил-Агу!"
Кад је Јанко мајку разумио
Старици је мајки бесидио:
„Бора теби, стара мајко моја!
„Оседлај ми врањца коња мога, 75
„И нањ мећи што је од потрибе,
„И још оне ћорде дамашкиње,
„Пак ја греден Марији дивојци."
Када га је мајка разумила,
Она му је оседлала коња, 80
I нањ меће што је од потрибе,
I још оне ћорде дамашкиње;
Па он појде к Марији дивојци.
Кад је доша срид зелене горе,
На путу му добра срића била, 85
Туте види липу киту свата
Дино воде Марију дивојку.
Намири се Аго Змајил-Аго
Ма на десну руку Јанкулову,
Вади Јанко са бедрице ћорду, 90
Те завиче да се гора ломи:
„Сад на помоћ, виро Исусова!"
С бојнон ћордон Агу ударио,
Како га је лако ударио,
Русу му је главу окинуо, 95
Још је тио до дви јенгињице,
Ал говори Марија дивојка:
„Ти ми не биј до дви јенгињице,
„Водимо ји двору за липоту,
„А маланој дици забавицу!" 100

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

Марјанска вила, или Сбирка народних пјесама, скупљених у Спљету по Дујму Срећку Караману, У Спљету, Брзотиском Анте Заннони-а, 1885., стр. 245-249.