Што теби за радос да моју видиш прит
Што теби за радос да моју видиш прит
на сврху сад младос ка за те гре умрит?
јер да знам да наћ мож у тому коју слас
али пак такођ још њекоји вични глас,
сам бих се ја убил, да видиш ти, круно, 5
нека знаш јер љубил тебе сам напуно.
Ма покли т', суначце, ни корис моја смрт,
не дај ме срдачце љувеној жељи стрт;
вазми ме за роба, ако ме слугу нећ,
у свако ја доба да се твој могу рећ; 10
нека се довика овај рич говори:
"Гледајте чловика ки се сам роб створи."
Да још смрт достају, крунице весела,
на младос тач моју не би гнив вазела;
одкли се твој дају и кад смрт од тебе 15
и живот гледају, не прим' грих врх себе.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|