Што ми чес присуди, до гроба да такој

Што ми чес присуди, до гроба да такој
Писац: Мавро Ветрановић

Нема почетак.

* * *

што ми чес присуди, до гроба да такој
   и цвијели и труди чемеран живот мој,
у плачу том стоје да буду страђати,
   радости свакоје и тужбу збрајати,
јаки све чловјек тај, кому се пригоди,
   за гријех плачни вај да собом проводи;
а за тој, а за тој покли не би заман,
   уздаше тужни мој, тај твоја бољезан
и плачно цвијељен'је и жалос и туга
   и твоје дресел'је тужнога ван круга,
са мном се раздијели, камо знаш тер ходи,
   тер јадај, тер цвијели, тер тужбу проводи;
а ја ћу сам плакат, без тебе тужећи,
   и у труду дни трајат, све тужбе дружећи,
нека се може ријет, да мој [-] ужива
   све тужбе, ке сај свијет за поклон дарива,
нека се вас мој плач и мој труд крвави
   с јадови, вајмех, тач напокон заглави,
нека се ријет може, да плачне ме пјесни
   на он свијет пројдоше с великом бољезни.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.