Шетњу шета Краљевићу Марко
Шетњу шета Краљевићу Марко
с Мандалином милом секом својом
па је Марко Манди говорио
„Липа ти си, Манде, селе моја,
мал се стидим твојих дебелина!" 5
То је Манди врло жао било
па је Марку брату говорила:
„Не стиди се мојих дебелина,
него Маре вирне љубе твоје
која љуби потајно јунаке. 10
Да би кога не би ни жалила,
него Вука винчанога кума,.
Ако мени не вирујеш, брате,
а ти справљај господску ужину,
сви господу на објед сазивај, 15
немој Вука винчанога кума,
па ћеш видит, мој рођени брате,
што ће рећи вирна љуба твоја!"
Кад је Марко селе разумио
па он справља господске ужине, 20
сву господу на објед сазивље,
није Вука винчанога кума.
Али му је љуба говорила:
„Што ће рећи, мили господаре,
сву господу на објед сазивљеш, 25
ниси Вука винченога кума?!
Што је теби куме учинио?"
Али јој је Марко говорио:
„Ол га зови вирна љуба моја,
ол га зови, ол [и] му поручи." 30
Када га је млода разумила,
она оде у кулу бијелу,
опрема се штогод липше може,
сва у свилу и у сухо злато,
на дворе му млада пошетала, 35
иза двора њега дозивала:
„Ој ти Вуче, мој винчани куме,
посла ме је Марко господаре,
да ти данас на обједе дођеш!"
Али јој се Вуче одзивао: 40
„Чекај мене, Маре, кумо моја,
док умијем било лице моје
и ишчешљам жуте косе моје,
и оседлам врана коња мога
и обљубим било лице твоје!" 45
А то Марко и слуша и гледа.
Док су дошли двору бијелому,
три је пута Вуче обљубио.
Када ли је по обиду било
сву господу Марко даривао, 50
није Вука винчанога кума.
Али му је љуба говорила:
„Што ће рећи, мили господаре,
сву господу дарова си редом,
ниси Вука винчанога кума?!" 55
Али јој је Марко говорио:
„Хајде, Маре, у моје одаје,
наћи хоћеш поврх главе моје,
наћи хоћеш свитлу сабљу моју,
с њом ћу, Маре, кума даривати!" 60
Кад је Маре ричи разумила
скаче она као и помамна,
у руку је сабљу узимола,
сама јој се пуста отворала
па се Маре сабљом разговара: 65
„Теби бора, свитла сабљо моја,
доста сам те пута узимала,
никад ми се ниси отворала,
штоно данас пуста не остала!"
Сабља иђе од руке до руке 70
ал је нитко отворит не може.
Кад је Марку сабља долазила,
сама му се пуста отворила.
Сабљом махне Краљевћу Марко,
и одсиче Мари љуби глову. 75
Сабљу даје винчаному куму:
„На ти, Вуче, мбј винчани куме,
сабљу носи, с њоме се поноси,
да је теби сабља дарована,
љуби мојој глава одсичена!" 80
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
