Шћери моја, гди си синоћ била

* * *


[Шћери моја, гди си синоћ била]

»Шћери моја, гди си синоћ била?« 
»Драга мајко, у башчи сам била.« 
»Шћери моја, шта си там’ радила?« 
»Драга мајко, ружице сам брала.« 
»Кћерко моја, кему си их дала?«  5
»Мила мајко, драгон сан их дала.« 
»Мила моја, грун ти га убија.« 
»Мајко моја, да би прија тебе.«
»Шћери моја, вода т’ га однила.«
»Драга мајко, на високе бриге.« 10
»Мила моја, бриг се подронија!«
»Мајко моја, тебе заронија.«

Запис: околица Новиграда, 22. VII. 1952.,
О. Делорко, ркп. ИНУ 86, бр. 34. Казивао
Анте Штифанић, рођ. 1879. у Св. Ивану од Штерне.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Напомена

Једна од занимљивијих варијаната веома раширеног мотива. Често почетним стиховима ове пјесме запоцињу и пјесме друкчијег садржаја.

Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка

1. Вук Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1841., бр. пјесме: 531 (»Марина клетва«). Почетни стих: »Мајка Мару кроз три горе звала«. Није означено откуда је пјесма.

2. Ибид., бр. пјесме: 533 (»Зејнина клетва«). Почетни стих: »Везир Зејна по бостану везла«. Није означено откуда је пјесма.

3. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. II., Загреб, 1879., број пјесме: 652 (»Мајка и кћи«), Почетни стих: »Мила моја, гди си синоћ била?«. Пјесма је из Славоније.

4. Ибид., бр. пјесме: 653 (»Мила моја, гдје си синоћ била?«). Почетни стих исти као и наслов.

5. Ибид., III. бр. пјесме: 830 (»Марина клетва«)- Почетни стих: »Мајка Мару преко горе звала«. Пјесма је из Крешева у Босни.

6. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, За-греб, 1918., XXIII, стр. 242, бр. пјесме: 31 (Стојан Рубић, »Народне пјесме: Дувно у Босни«). Почетни стих: »Маруша је црне очи клела«.

7. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII., Матица Хрватска, Загреб, 1929., бр. пјесме: 71 (»Марина клетва«), Почетни стих: »Мајка Мару кроз три горе звала«. Пјесма је из Босне.

8. Ибид., бр. пјесме: 253 (»Клетва услишана«). Почетни стих: »Мајка Миху рано дозивала«. Пјесма је из Дрвеника у Далмацији. Ова се варијанта доста разликује од примјера у нашем избору. Налик су им само ови стихови: »Бижи, синко, вода је однила!« // »Мајко моја, на ме је нанила«. I није у овој варијанти, као у нашем примјеру, а и у осталим варијантама, главно лице Мара, него Михо.

9. Ибид., бр. пјесме: 285 (»Правдање матере и кћери«). Почетни стих: »Моја мила ди си синоћ била?« Пјесма је из Статива крај Карловца.

10. Вј. Стефанић, »Народне пјесме отока Крка«. Загреб, 1944., I. Петрисова збирка, бр. пјесме: XXXII. Почетни стих: »Мајка ј’ Мару прико мора звала«. Из пјесме, која је очито фрагмент, али цјеловит и успио, не зна се којим би путем кренуо њен садржај,_ да ли путем, примјера у, нашем избору, или к оним другим садржајима за које смо већ казали да су другачији.

11. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89, бр. 25. Почетни стих: »Мајка Мару с прико мора звала«. У овој је пјесми свршетак друкчији него у нашем примјеру.

12. Ибид., ркп. ИНУ 91. бр. 1. Почетни стих: »Ој шћерко моја«. У овој варијанти не куне мајка драгога нити кћер њене клетве претвара у благослове. Кћер само каже на крају пјесме, да је »сноћа« брала руже, које је поклонила »млађему«.

13. Ибид., ркп. ИНУ 140, бр. 56. Почетни стих: »Милко моја, гдје си синоћ била?« Нешто необичнији свршетак.

14. Делорко, ркп. ИНУ 85, бр. 33. Почетни стих: »Мајка Мару преко мора звала«. Ни у овој варијанти не долази до тога да мајка куне драгога, а кћи да га благослива.

15. Ибид., бр. 70. Почетни стих: »Мила моја, гди си синоћ била?« I ова варијанта завршава тиме, да кћерка каже мајци, да је била у башчи, да је тамо ружице брала и да их је дала драгоме. Ни у овој пјесми нема ни мајчиних клетава ни кћеркинил благослова.

16. Францетић, ркп. ИНУ 239, бр. 77 Почетни стих: »Мајка Мару прико мора звала«. I ова је варијанта у сличном односу с нашим примјером као и претходна.

17. Јардас, ркп. ИНУ 170, бр. 22. Почетни стих: »Мајка Мару преко мора звала«. Други дио пјесме припада мотиву под бр. 51 овог дијела нашег избора.

18. Матетић-Роњгов, нот. ркп. ИНУ 148, бр. 24. Почетни стих: »Ој, шћерко моја, ма ди си сноћас ма била?« Пјесма свршава с тим да кћерка каже мајци, да јој је »млади« дао »веру« (прстен).

19. Ибид., нот. ркп. ИНУ 165, бр. 31. Почетни стих: »Мајка је Мару прико мора звала«. Фрагмент, који се успјело осамосталио.

Референце

Извор

Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 108-110.