| 277. песма Пјесни разлике
|
Чуј свак ствар, ка милим сгоди се у вику
* * *
Чуј свак ствар, ка милим сгоди се у вику:
љетни дан једном ја шетав сам уз рику
упазих горску вил, гди гола и боса
поје тач иђаше с вијенцоме врх коса:
сад млијеко на прси гди ми труд посила,5
да чедо ко имам, вољно бих дојила.
Чувши ја, гиздава што вели тај вила,
која је љепотом све виле добила,
јур како милостив младац, ки патити
не могу, да нитко зло има на свити,10
вас смућен милостју отидох нагло к њој,
ма ме срам срете сприд, тер смутих разум мој,
ну пака вркши стид стах ближе кон виле,
тер усти ме поних на прси ње биле,
починув на сврси рече ми ка за тој:15
о вридни врху свих пастиру драги мој,
тобом се ма младос сад слави и диче,
ер мени тај се лик приклада и сличе.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
