Чудне ти је липости овај вил гиздава
* * *
Чудне ти је липости овај вил гиздава,
чудније крипости ње липос и слава!
зач само тко позре анђелски ње образ
они час жељом мре и копни како мраз.
Тер мнократ ја правих: без зел'ја нî овој, -5
и памет поставих да видим је ли тој;
ну љепос ње вел'ју не могох још нигдар
замирит по зел'ју да твори коју ствар.
Затој ми отвори сад се свис и памет,
која ми говори: "Што с' толи велми спет?10
што с' толи велми слип? што с' толи смамљен вас?
ну позри за мал хип присвитал ње образ,
у ком ћеш наћ урес пун рајске љепости
ки већи веле јес од зел'ја крјепости.
Ако ли на праву тко хоће да рече, 15
и бил'је и траву крјепостју натјече."
Затој се свак чуди љепости ње чудној,
а чудо не суди јер може толикој;
затој се чуђу ја како свит не згори,
љувено сва гди сја јак сунце на гори.20
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
