Чуда су скровена, чудне ти је нарави
ова моћ љувена, тер кара и здрави.
Коју ствар не тају цић оне ку служим,
за ку сам у рају, ње љепос кад здружим,
и за ку мнократ ја оћутим горки вај, 5
зашто ме не прија на милих обичај.
Нигда се сва налип на мене учини,
тер стоју они хип у морској пучини.
Затој се све тужах оному скровено
ки знаше јер служах ње липос љувено; 10
тер ки се дан рече ова рич праве њој,
чудно се затече намíрит мене тој.
Чини ме час они да придем у ње двор,
тер ми цвит поклони за љувен разговор,
а грло приславје отвори медено, 15
тер мене за здравје упроси љувено.
