Чим далек моја чес држи ме по сили

Чим далек моја чес држи ме по сили
Писац: Динко Златарић

* * *

ПЈЕСАН XCIII

   Чим далек моја чес држи ме по сили
од оне ке урес толи ми омили,
   у мислех ње дику и липос разбирам,
тер драгу прилику кон себе замирам.
   Свеђ ми се румене ње усти призиру 5
и очи љувене за којим умиру.
   Кроз тој свеђ у мени жеља се узмнажа
и срце пламени горчими поража,
   тер венем да приј' час жудјени буде доћ,
да ми је тај украс очима назрит моћ. 10
   Тијем вазда гледаје проћ странам примилим
гди она дни траје, уздишем и цвилим,
   и гласим, непокој како ми чини мрит:
ље заман, покле к њој не може плач доприт.

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 220, Загреб, 1899

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.