Чему ме потвараш, присвијетло суначце

Чему ме потвараш, присвијетло суначце Писац: Непознати аутор

840. песма првог дела Рањинина зборника.

* * *

Чему ме потвараш, присвијетло суначце,
   тер мени раствараш јадовно срдачце?
Немој ме одгонит, госпође од госпој,
   молим те, [ни] уморит, када грих нî који мој.
Јоште те ја мољу, гримизна свилице, 5
   разумје' невољу од тужна служице,
тер мени све вјеру' и мојој младости,
   кад ти што говору од моје наглости;
то ли ми не хоћеш, госпође, допустит,
   без тебе скоро ћеш му младос опустит. 10

                  Доста.

---