Чекајућ радости живот мој да сдружи
* * *
Чекајућ радости живот мој да сдружи
мојојзи младости, дочекали да тужи.
Зашто су сеам лита ово сад на пуно,
одкад ми обита тву милос изпуно.
Спомен се од мене твој урес гиздави,5
да т' слуга не вене у твојој љубави.
Вриеме је јур веће минуло одавна,
мир да ми објеће тва милос приславна.
Нер ако извршит' не мислиш објет твој,
подхибно нег' свршит' одлучи живот мој; 10
разум твој богати све може сатворит',
и слузи мир дати при' него буде умрит'.
За што си госпоја у власти својој сад,
сад ти се достоја прикратит' слузи јад,
и тужна напунит' радости љувене 15
тием немој веће цкнит', смилуј се на мене!
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
|
