Мажурана, дробно цвиће моје, Вавек цватеш, а спорода нимаш, Како и она Сењкиња дивојка. Да би ми те ј’ лех мало видети, I видети, с тобун говорити, 5 Мислил бин ја, да ми ниш не фали. Стј. Жижа, бр. 201. Од Е. Јелушича.
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 153.
