Хвала Богу
| Хвала Богу Писац: Огњеслав Утјешеновић |
| превод |
Велики је Господ наш и силан!
У красоту обучен је сјајну,
У красоту и у величанство.
Као хаљину светлост је обуко,
Као шатор небо разапео.
Од облака кола су његова.
Он на крили од холује ходи,
Ветрови су његови весници,
Верне слуге огњено пламење.
На темељу ј’ утврдио земљу,
До вијека да се не помести.
Ту се дижу горе у висине
И слијежу доли у низине,
Све на своје место основано.
Ко хаљину воденом безданом,
Он је земљу заодео дивно.
Крајину је води поставио,
Преко које корачити неће.
Наредио врела и изворе
Да међ’ горам теку и отјечу,
Те да поје све пољске звијери.
Земљу поји са својих висина,
Даје траву, да буса за стоку,
За човека биље свакојако.
Јарко сунце, месец и звезде
Они нама времена казују.
Гле на суху и свугде у води
Како гмиже а броја јој није
Животиња мала и велика,
Што све чека и изгледа нањ’га
Да им даје храну на вријеме
И он даје а они се сите.
Ох пуно је дела његовијех,
Па све мудро наређено дивно,
Пуна земља блага његовијех!
Хвал’те Бога, разносите име
По народма дела му јављајте,
Певајте му те га прослављајте
И казујте та чуда његова,
Хвалите се именом његовим,
Тражите га, тражите Господа
Непрестанце тражите му лице!
Извор уреди
Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 6-7.
|