Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи)
Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи) Писац: Војислав Илић |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B1.jpg/80px-%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B1.jpg)
Када ме осени мрак вечите ноћи
Ти ту нећеш бити, ти ми нећеш доћи :
Страшна моја судба ту ми радост не да,
Умирући поглед да те, милу гледа.
Али ја ћу опет на дверима гроба
Оживети мишљу наше златно доба -
И ко јасна звезда, невина и чиста,
Твој осмејак драги мени ће да блиста.
А кад вече падне, у спокојству милом
Дух песника твога шумориће крилом
Као тајни уздах око твога лица,
Као шум и трепет Еолових жица . . .
јануар 1887.
Извори
уреди- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 13, 2. књига, Вук Караџић, Београд.