Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи)

Војислав Илић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи)
Писац: Војислав Илић


  Када ме осени мрак вечите ноћи
Ти ту нећеш бити, ти ми нећеш доћи :
Страшна моја судба ту ми радост не да,
Умирући поглед да те, милу гледа.

  Али ја ћу опет на дверима гроба
Оживети мишљу наше златно доба -
И ко јасна звезда, невина и чиста,
Твој осмејак драги мени ће да блиста.

  А кад вече падне, у спокојству милом
Дух песника твога шумориће крилом
Као тајни уздах око твога лица,
Као шум и трепет Еолових жица . . .

јануар 1887.

Извори

уреди
  • Војислав Илић: Лирско песништво, страна 13, 2. књига, Вук Караџић, Београд.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.