Miserere mei, Deus

Miserere mei, Deus
Писац: Иван Бунић Вучић


Miserere mei, Deus


* * *


Smili mi se, Bože, smili
   po velikoj tvoj milosti
   i po mnoštvu, Bože mili,
   smilovan'ja, Bože, prosti.

I napuno operi me
   od nepravde moje prike,
   i od grijeha očisti me
   cjeć milosti tve velike.

Er ja poznam zloće moje,
   bezakon'je i krivine,
   prid očima sveđ mi stoje
   moji grijesi, Gospodine.

Tebi samu, Bože, skrivih
   i zlo učinih prid tobome,
   nu mi prosti, ter ćeš krivih
   opravdati riječi tvome.

Evo ja bih još u zlobi
   prije neg vidjeh dana bijela,
   i u grijesijeh u utrobi
   majka je mene mâ začela.

Evo ere po sva lita
   ti istinu ljubio si,
   otajna mi i skrovita
   tve mudrosti ukazo si.

Sipantom ćeš me okropiti
   i čis biću, Gospodine,
   umit me ćeš, bio ću iziti
   nad snijegome od planine.

Ćućen'ju ćeš momu dati
   sva vesel'ja i radosti,
   ter će rado uzigrati
   ponižene moje kosti.

Odkloni obraz vedri i sveti
   od krivine me velike,
   pače smrsi, pače smeti
   zlobe moje svekolike.

Čisto srce i pravedno
   stvor' mi, Bože moj ljubljeni,
   i duh pravi š njim ujedno
   u utrobah ponov' meni.

Ne vrz' me isprid lica tvoga
   tva moć, Bože, privelika,
   i Duha mi Prisvetoga
   nemoj uzet do vik vika.

Vrat' mi od zdravlja, Bože mili,
   sve radosti me žuđene,
   i utvrdi i udili
   poglavitijem duhom mene.

Naučiću put tvoj sveti
   zle po njemu ki hodiće,
   i grešnici i prokleti
   k tebi se opet obratiće.

Harni Bože, slobodi me,
   od spasen'ja moga, Bože,
   da moj jezik po sve vrime
   pravdu tvoju slavit može.

Otvorićeš usne moje
   da ja budem govoriti,
   i me usti slave tvoje
   pripijevaće po svem sviti.

Jer kad bi ti drago bilo
   da ti budem prikazati,
   prikazo bih, ali milo
   prikazan'ja neć primati.

Posvetilište obljubljeno
   Bogu je duša ka grijeh cvili,
   srce priklono i skrušeno
   neć pogrdit, Bože mili.

Tim dobrostiv s nam se smiri
   i Sionu već smili se
   neka opeta s bijelijem miri
   Jeruzalem sagradi se.

Tad ti od pravde posvetiće
   svetilište i množ dara,
   nedorasle tad junčiće
   staviti će više otara.

Ocu, Sinu i Duhu Svetu
   slava, hvala, čâs jednaka
   u početku nepočetu
   ko bi, sad, sveđ, u vik paka.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.