Severni bogovi
Pisac: Milutin Bojić



* * *


             Severni bogovi

Došli su mladi sa severnih gora
S mirisom snega i jelova inja
I verom tuge i oblačnih zora.

I u raskoši južnoga rastinja
Kô vedre cure Palestine, oni
Pili su požar i nebesa sinja,

Sekirom rili zemlju što se roni,
A tužnom pesmom pleli venac snova.
I dok poljima njihov kikot zvoni,

U njinom oku blista mir grobova
I protežu se, ko senke jablana,
Likovi hladnih severnih bogova.

I biše deca Svetom Rečju zbrana.
Sinovi Moći kostima su krili
Dedovskom krvlju polja pokopana.

I oholo su steg života vili,
— A uvek tužne, tužne pleli zvuke
I časno mreli u Bedi i Sili.

I strpljivo su snosili pauke,
Što pili su im krv bogovskog žara
I Bogu Sebe pružali su ruke.

I, osamljeni, kraj svojih vatara
Vere su našli u pesmama snova.
I sad u oku njinom se odmara

Sen davno mrtvih severnih bogova.

1913


Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.