Svetski tok

Svetski tok (Lauf der Welt) Pisac: Ludvig Uland

Kroz goru se staza dala,
Kraj stazice potok teče,
Tu prolazim svako veče,
Pa me moma sagledala.
Ugađali nikad nesmo,
Pa se ipak zavolesmo.

Čudni su ti ljudski puti:
Odavno joj ljubim lice
I to sasvim nehotice,
Nit’ se ona kadgod ljuti!
Kada nam se usne spoje,
Zaboravim jade svoje.

Tihi lahor ružu nija,
A ne pita: „Voliš li me?”
Nit’ se ruža vređa time,
Što se rosa na nju svija —
Ja je volim, ona mene,
A ljubav se ne spomene.

Izvor

1896. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina II, broj 15, str. 464.