Popirni vetre, dodirni lišće
| Popirni vetre, dodirni lišće Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Popirni vetre, dodirni lišće,
Zanjihaj krilom zeleno granje:
U srcu mom se milo odziva
Zelena lišća tiho šaptanje.
Zeleno liše — mladićki sanci!
Proletnja sreća u srcu mladom!
O, hajde, vetre, popirni malko,
Nek lišće zbori sa mojom nadom!
Ja volim tajne nadine zbore,
Jer srpske sanke u sebi zgreva;
Pa kad ih budi, k’o vetar lišće,
A ona ’vaku pesmu popeva:
»Hajdete, sanci Srpčeta moga!
Pustite javu Srpčetu mome,
Pustite voljno neka je spazi,
Neka je čuva u srcu svome!
»A brzi potok životne struje
Nek mu zašušti pesmom umilno:
Nek peva uskrs roda miloga
Lako i verno, tiho i silno!«...
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oh, ala volim nadine zbore!
Pa zato, vetre, zanjihaj granje:
U srcu mom se svagda odziva
Srpskoga lišća srpsko šaptanje...
U Beču, 15 jula 1869.
Izvor uredi
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 142-143
|