Ponoćna pesma (Šapčanin)

Ponoćna pesma
Pisac: Milorad Popović Šapčanin



* * *


PONOĆNA PESMA


Pevao bih pesme nove,
Pevao bih starim glasom,
Naše svete žrtvenike
Da odenem novim krasom;

Da zadahnem novim dahom
Svaki spomen dana oni’,
Al’ čim dirnem žice stare
A suza se sama roni.

Otkud suza? — Oh, ne pitaj —
Ti me jošte zoveš svojim,
Al’ kad danas mislim na te,
Ne znam zašto, ja se bojim.

Ne smem žice ni da taknem —
Svaki glasak tamna tuga,
Setna pesma ptice one
Koja bludi bez svog druga.

Čini mi se, ne znam zašto,
Što bi sveto nije više,
Sve sličice srećnih dana
U meni se skameniše;

A srce bi da se mazi,
Još za tobom silno bije.
Al’ ti sretni naši dani
Tebi, možda, — maštanije.

Ti odlaziš, — u mom srcu
Tako strašna pustoš zija,
Oprosti mi, oprosti mi —
Za tobom bih beg’o i ja.

Ja sam jošte tvoje „dete”,
Demoni ga takli nisu, —
O, ala je srećno bilo
Dok na tvome beše visu.

Otisni ga, oj anđele,
S njim će minut’ tuga mnoga;
Otisni ga, nek’ izumre
Bez ljubavi i bez Boga.

A kad kradom starost dođe,
Ti u miru mlad svet stvaraj,
Potraži me pod bršljanom,
Pa se s prahom razgovaraj.

Moj prah će ti ozdo reći:
Beše l’ slađi taj svet veći,
Za koji si mene dala,
Moja ružo precvetala!


Napomene

  • Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Žubori i Vihori, str. 171

Izvori

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 37-39. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.