Noć (Milutin Bojić)

Noć
Pisac: Milutin Bojić



* * *


             Noć

Popodnevni puhor još blista vrh granja
Sirovom je zemljom miris snage prosut,
Dah ložnice bije iz vrućeg jablanja,
A drum u daljini spava srebrom posut.

U raskošni suton avgustovskog žara
Krade se svežina i, dok dan još gori
Trne odsjaj sunca na kori listara
I sve jače drhtaj šumom se vijori,

I sva šuma strepi kô Ciganče vrelo
Raspučenih grudi, otvorenih usta,
I u noć čeka svoje podne zrelo,
Dok od lude žudi kaplje smola gusta.

Pesma mlade volje u noći se javi,
Orkestrom sokova bruji himna sveta;
Ni sam mesec neće svetost da skrnavi
U toj bračnoj noći, kad čeznu drveta.

Iz najdaljih pusta kô da trube trube
Himnu večne snage slašću večnih mena,
U dnu šume faun pijan kezi zube,
A i sama voda što kaplje sa stena

Ima ukus usta što prvi put ljube.
 
(1911)


Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.