Nova 1866 godina
Pisac: Milorad Popović Šapčanin



* * *


NOVA 1866 GODINA

 
Iz palate tavne budućnosti neme
Po sjajnom oblaku zlatna kola streme
I prolazeć’ letom uz nebeske staze,
U tihome šumu sve na niže slaze.

U začelju sedi svilenkaste kose
Mlađana budućnost, kao kaplja rose,
Mlado čedo drži na oblojzi ruci,
Oko nje mi lete mirisni vazdusi.

I u brzom trku kad zemljicu dirnu,
Pun zanosa vihor snažnim dahom pirnu,
Poljubi joj čelce i vatrene oči,
Pa planuv ka’ munja, u zakošar skoči.

A ona zadrhta, kad ga vide kod nje —
I kad mahnu rukom na krilate konje,
Da j’ u bujnom letu dignu nebu plavu —
Otište se dete na zelenu travu.

I to malo čedo, godinica nova,
Sa ponosom sede na presto pretkova,
Pa iskupi dane, čase i trenutke —
Na šija vita baci uzde krute.

I eto ga mladog, gdeno svetom vlada.
A da l’ će pod njime još da raja strada,
I gigantski džine slovenskoga sveta
Podhranjivat’ ropsko od toliko leta?

Haj! pitanje to je po mene golemo,
U teškome bolu prelazim ga nemo;
Jer mi s’ čini, čunić od slobode sreće
Na obalu našu nikad doći neće...


Napomene

  • Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Danica, 1866 br. 1.

Izvori

  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 105-106. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.