Krajem oktobra
Pisac: Mileta Jakšić




* * *


        
KRAJEM OKTOBRA

Prelazi vetar po starom drveću,
Tiho poleće za njim lišće sedo
I kaplje dole ko suze, po njemu
Jesenjeg sunca pada zlato bledo.

Park je ostavljen, putanje su prazne;
Vreme kad srca i drveće pupi
Prošlo je: nema lisnata zaklona
Tajnom sastanku na zavetnoj klupi.

Prolazi vetar... za njim šumor ide
Po suvom lišću od džbunja i granja
Ko dalek eho negdašnjih uzdaha,
Šapata strasti, ljubavna tepanja

Što će s poslednjim listom izumreti...
Nemoćno sunce jedva, jedva greje;
U vetru jeca tihi plač rastanka —

Tuga prošlosti starim parkom veje.


Izvor

  • Mileta Jakšić: Pesme, SKZ, Beograd, 1922, str. 63


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.