Gruda snega povrh planine
| Gruda snega povrh planine Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Zaostala gruda snega
Po vrh planine,
Pa prkosi vrelom suncu
S plave daljine...
To gledalo pastir-momče,
Čilo, mlađano,
Pa zborilo ’vako tužno,
’Vako jađano:
»Ono nije gruda snega
Po vrh planine,
Što prkosi vrelom suncu
Splave daljine:
Već marama snežno-bela
Moje Dadice,
Što joj s krila vetar odne
Juče kradice!
U njojzi je burma mala
Čisto zlaćena,
Na pijaci zvučnim srebrom
Skupo plaćena!
Zlobni vetre, ne šali se
S burmom zlaćenom,
Na pijaci zvučnim srebrom
Skupo plaćenog —
Ne šali se, već je snesi
Opet kradice:
Da ne plače srce malo
Moje Dadice!«
U Beču, na Mitrov-dan 1869.
Izvor uredi
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 88-89
|