Božić. XII I sve selo leže da u miru sanja

Božić XII
Pisac: Milorad Popović Šapčanin


Božić

XII.

I sve selo leže da u miru sanja,
Samo dvoje sirih kleti udes ganja;
Kraj ognjišta niska zgurili se, ćute,
A oči im plave hladne suze mute.

Bez oca, bez majke osamljeni stoje,
Niti čuju vihar, nit’ se noći boje;
Živ osmeh i rečca kloni ih se, beži,
A verno ogarče kod nogu im leži.

Po živom ugljevlju beo puhor pao,
A slabačak plamen davno iščezao,
U dimnjaku uji, nit’ se više puši —
Gotov, spreman stoji da ga vreme ruši.

Prozebli i gladni sirotani hudi,
Daleko od sveta, daleko od ljudi:
Da l’ će čija ruka da im zblaži setu —
Il’ su dela milosti iščezla na svetu?

Napomene

uredi
  • Ova pesma je prvi put objavljena u Žubori i Vihori, str. 163

Izvori

uredi
  • Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 35-36. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.