Пјесан LXXXIV (Салтијер словински)

Пјесан LXXXIV
Писац: Игњат Ђурђевић



Пјесан LXXXIV

Зарица милости које одприје вишња благодарнос израелскому пуку бјеше допустила,
и припоручива се за допуштење од веле већијех, то јес за поспјешно на свијет
послање од Месије алити Исукрста, обећанога краља и прославитеља од свијех
народа правовјернијех; заглављива најпослије радујући се у опћеној срећи и кажући
на пророчанску, прем колико да бјеше јур сишô с небеса тај жудјени краљ од
праведнијех и с собом довео свеколике жудјене честитости.
 



* * *


   Ти на земљу с неба дони
дуговјечне благосове,
када с куће Јакобове
недостојно ропство уклони.
   Тад твом пуку злоћу опрости,5
гријехе сакри сред забити,
вас угаси плам срдити,
гњијев промијени у милости.
   Тијем и сада на нас, боже
спаситељу, згар погледа': 10
обрати нас к теби и не да'
да нас срџба тва приможе.
   Дали за свеђ без захода
твој се у срцу гњијев засијече
за пронијети плам далече 15
од народа до народа?
   Ах живот нам, мним, блажени
опет милос тва донит ће!
ах уживат у теби ће
твој опета пук љубјени! 20
   Зато укажи пуно среће
милосрдје нами уфано
и спасење уздисано,
господине, дај нам веће.
   Стан'те, ер чут ћу што ми он вели,25
чијем надише ме и одговара;
ето, ето нами одзгара
доглашује мир весели, -
   мир свом пуку, мир свијем ки су
на службу му посвећени,30
ки, свијет држећ у несцјени,
к њему срца сврнули су.
   Намијењени нами од вика
сахранитељ јур дошо је,
да онијех ки се њега боје 35
дружи у начин од стражника.
   Усред наше јур државе
дика ставља кућу своју
тер ко у драгом перивоју
по њој сади цвијетје од славе. 40
   Ето, да нам рај почина,
сретоше се науздано
милосрдје обећано
и привишњијех ријечи истина.
   Ето, нека већ се угасе 45
све педепсе и бољезни,
мир прислаткој у љувезни,
с вјечном правдом целива се.
   Ето земља истинито
плод нам даје свијех добара,50
ето правда гледа одзгара
за чуват нас вјековито.
   А и напријед ће сво'ом благости
дариват нас краљ од раја
и ресити сву до краја 55
земљу плодном разликости.
   Узоритијем ступом тећ ће
свуд праведнос у тој доба
и за очистит свијет од злоба
путовати прид њиме ће. 60
   Вјечном тројству неразлику
дај се сада слава и хвала,
ка с почетка није пристала
и пристати неће вику.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.