Ова ће још дикла бит мнозим с тужице

Ова ће још дикла бит мнозим с тужице
Писац: Шишко Менчетић
393. песма првог дела Рањинина зборника.


Ова ће још дикла бит мнозим с тужице


* * *


Ова ће још дикла бит мнозим с тужице,
   ар је сва изникла како цвит ружице;
   диклице ја млађе не видих досада
   којој се дал слађе бих да мном облада.
Толика гизда јес славне ње липости, 5
   да је пун ње урес љувене крипости;
   никако позира толико љувено
   да чловик умира и вене скровено.
Ако ли говори, укаже нову слас
   у којој отвори анђелску рич и глас; 10
   а кога ње коси не би још заниле
   низ грло ке носи јакино и виле,
тер преден од злата видит су јур мени, -
   оне би сва плата у жељи љувени!
   Кад она љувено главицом протреса, 15
   ово, дим, скровено љубав лук растеза.
Рит ме је дери срам: за ње дил живот оћ
   сваки ње влас и прам толику има моћ;
   нека зна свак мени да памет одијеле
   ње личци румени и руци прибијеле. 20
Висок врат и чело, пуно све радости,
   држе ме дресело у жељах задости;
   све ми је замама, све ми је непокој,
   усти ње ну сама смамише живот мој.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.