Лијечник и за невољу — Ле Мéдецин малгрé луи/20

Лијечник и за невољу
Писац: Молијер
Шена десета


Шена десета
Џоно, Аница, Ката, Лука, Рено, Петар и Џива

 
Џоно: Госпару, видите Џона прид вашијем очима, који је дошо за придат вам Аницу у ваше руке. Ми смо били намислили ободвојица утећ тја заједно и оженит се; ма ова наша справа дала нам је начин да се складније подне­семо. Ја не претенџам украдом дизат вам вашу кћер, него хоћу бит је примио из вашијех рука. Ово што ћу вам ријет, госпару, јес да овезијем часом примио сам књиге у којијем сам разумио да ми је умро дундо и оставио ме èрēда од свијех њ его ви ј ех добара.
Рено: Госпару, арајдавам се на твоју складнос и с великијем весељем давам ти моју кћер.
Петар: Лијечник се распрти врло!
Џива: Покли не имаш бит објешен, захвали ми што си изишō бит лијечник, ер сам ја која сам настојала за добавит те те части.
Петар: Тако је, ти си која си настојала за добавит ме, не знам сад напа­мет, колико добријех штапа по шкини.
Џоно: Толико је на добро изишло да не имаш узрока за искат никакве освете.
Петар: Праштам ти и бате и све за оно што си ме овако на високо уздигла. Ма се справи одсад унаприједа с великијем обзиром и риспетом проходит са мном, с једнијем чоеком од моје врсте, и мисли да од рабије и иједа једнога лијечника имаш се веле веће страшит него можеш игда у твојој памети дохитит.

Сврха од Лијечника и за невољу.

 


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.