Кад једном с том вилом стах да се раздилим

Кад једном с том вилом стах да се раздилим
Писац: Шишко Менчетић
417. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Катарина.



* * *


Кад једном с том вилом стах да се раздилим,
   јадовном ка стрилом чини ме да цвилим;
ар мни дат разговор, тер ми ста овој рит:
   "У ови Бог зна двор кад будеш веће прит!"
   тер личце и коси и грло прибило 5
   к мени туј узноси, све слатко, све мило.
Тер мисли, - љувен блуд ако је тко кусил,
   постављам у твој суд, - јесам ли туј сузил.
   Ни кад се с ким убих у моје дни младе,
   али што изгубих, не плаках јак таде; 10
ар на зло утече они час свис моја,
   што хоће да рече ово сад госпоја:
   једа ме одлучи оставит ње слава,
   тер неће да мучи, - мни тијеме бит права?
Рад тога дотекох на грло прибило 15
   с руками тер рекох: "Јадовна мâ стрило,
   нигдар те ја пустит не будем, доколе
   не будеш изустит теј ријечи охоле."
Истом ме загрли тер ову рич рече:
   "Нисмо ли умрли, а вриме утјече! 20
   Затој дил тој вељу и дају т' образ мој
   да изме сву жељу из мене урес твој."
Не знах рећ ино ја нерли се придат њој,
   придавши поћи тја, мислећи све на тој;
   тер много живот љут ове дни проводим, 25
   доколе у ње скут опет се ја згодим;
ар ме страх уздржи да ова госпоја
   кадгоди не изврши што мисал мни моја.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.