Пјесан XVIII
Писац: Игњат Ђурђевић


* * *


Пјесан XVIII

Ријеше јур зецови: „Сто ћемо живи бит?
   живот је наш ови боље нам утопит;
ербо смо прем слаби у свакој противи,
   и да ствар мала би, бјежимо страшиви."
Почеше сви зато купит се и справљат, 5
   дубоко гди 'е блато, за скочит уњ на, врат.
Кад ето сметене туј виде нередно
   жабе пристрашене бјежати с краја у дно.
Пазећи тој, од њих тад један кличе, у глас:
   „Братјо, ето плашив'јих јес звијери веће од нас! 10
ето оди видимо кијех и наш страх мори:
   дома се вратимо, ер нијесмо најгори."
 
Тугама хоћ прид свијем разговор наћ себи?
   Свеђ мисли да мнозијем горе је нег теби.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.