Српчићима (На Нову годину)
Српчићима (На Нову годину) Писац: Војислав Илић |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B1.jpg/80px-%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%9B1.jpg)
Године старе брзи лет
У бурну вечност стреме,
И ново лето здрави свет,
Долази ново време.
Па каква жеља, какав сан
Заноси наше груди,
Кад ново доба, нови дан,
Годину нову буди?
Положен лежи бритки мач,
И штит и копље сјајно —
Ни ланца звек, ни ропски плач
Не ружи време бајно.
Наместо тога покој благ
Слободним влада светом,
И само лахор, тих и драг,
С мирисним игра цветом...
Ах, каква срећа! Рад и труд,
Што дух и разум крепе,
Богатом руком шаљу свуд
Награде своје лепе.
И ново лето, нови год,
Са трон а рујних ружа,
Љубећи мирни људски род,
Просвете мач му пружа.
Положен лежи бритки мач
И штит и копље сјајно —
Ни ланца звек, ни ропски плач
Не ружи време сјајно.
И, срећом занет, народ мој
Опроштен свију зала,
Весело баца поглед свој
Од Саве до Урала!
Године старе брзи лет
У бурну вечност стреме,
И ново лето здрави свет,
Ново нам иде време —
О, мила децо, такав сан
Нек снажи ваше груди,
Кад ново доба, нови дан
Годину нову буди.
децембар 1883.
Извори
уреди- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 213-214, Вук Караџић, Београд.