Ох! ено је, гле је, гле је!

Ох! ено је, гле је, гле је!
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Ох! ено је, гле је, гле је!


Ох! ено је, гле је, гле је!
Како с' цери, како с' смеје!
Ка' пупољак росан, рујан
Тако јој је осмех бујан.

Осмех бујан — очи плаве,
Груди беле, мирисаве...
Још да не знам срце њено,
У грудима сакривено,
Бих је вол'о, бих је, рекох —
Ал' га знадем, па је волет'
Нећу никад ни до века!

Напомене

уреди
  • Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 11

Извори

уреди
  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 24. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.