Живот мој не жели, госпође, ину чес

Живот мој не жели, госпође, ину чес
Писац: Шишко Менчетић
183. песма првог дела Рањинина зборника.


Живот мој не жели, госпође, ину чес


* * *


Живот мој не жели, госпође, ину чес
   нер једном весели да здружу твој урес;
   тер кад ми, суначце, сатвориш тади дар,
   нећу ме срдачце да мисли другу ствар.
Још милос да стечем бит с твојом љепости,5
   доколи ја речем: јурве је задости, -
   брже би свиту рок и конац дотекал,
   него би бил узрок да бих ја тој рекал.
Без мире зач велим твој урес, диклице,
   несмирно тер желим твој образ и лице,10
   које се мени сни, кога се не бих ја
   нагледал по све дни, - толиком славом сја.
Затој труд и жељу разумиј, ружице,
   јер ми нî што жељу без желне тужице;
   тер милос хтиј створит мојему животу 15
   да твоју издворит могу ја липоту.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.