[Zahvali se Žurmila]
Zahvali se Žurmila,[1]
Da će more priplivat
S troje hrnje[2] na brnje[3],
S troje pute na noge,
S rukavice na ruke. 5
Stad uplivat Žurmila,
Stad uplivat ta mora.
Kad je bio srid mora,
Stade more tinuti[4]
I Zurmila tonuti. 10
Gledala ga sestrica,
Ta sestrica Marica,
Tad povika, poklika:
Dobro ste mi družbino,
Izvad'te mi Žurmila, 15
Daću vama Solun grad
I solunske gospođe,
A tanke su, visoke
Kano morske konoplje,
A bile su, rumene 20
Kano ruža rumena.«
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
- ↑ Svakome se stihu dodaje: »Žurmil moj, Žurmile.«
- ↑ teret
- ↑ leđa
- ↑ brukati se
„Zbomik za narodni život i običaje Južnih Slavena". Jug. Akademija. Zagreb, 1934., XXIX/2, str. 213-228, Joca Ćosić, »Narodne pjesme (Rekaš u Rumunjskoj)-Drugo kolo., str. 224.
