Odkle znam, gospoje, da pozrit tvoj ures
blaženstvo sve moje i moja rados jes.
ne daš se pogledat neg želiš mene strt,
ter sam već sebi dat pripravan ljutu smrt.
A bivši od toga ti uzrok, sud višnjijeh 5
skratiće dni tvoga živjenja za taj grijeh;
ter ćemo oba, vim, gdi je plač vječni poć:
ja tebe što ljubim, ti mene što zlo hoć.
S jednakom nu srećom nećemo tamo prit,
zašto ćeš ti s većom, s manjom ja mukom bit: 10
neć prijat mira ti videć me kon sebe,
a ja čut bolesti zrčući u tebe;
jer dokle ja budu gdje si ti, vilo, znaj,
neću bit u trudu, pakal moj bit će raj.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.185-186, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
