Venere i Adon
Писац: Марин Држић
Prvi prizor


VUKODLAK, KOJAK, GRUBIŠA, VLADE.


Priđe neg se šena odkrije Vlasi govore.

        VUKODLAK

Ah, vince gizdavo, milo ti si piti,
   tebe ti je pravo do neba slaviti!
Vodice studene, meni ćete oprostit,
   na piru u mene nećete ni prag prit!
Med njeki ushvale kakono slatku stvar,
   pri vincu ostale slasti su za ništar!
Što 'e papar ki grije i čafran veseli?
   Tko vinca ne pije, vazda se dreseli.

 

        KOJAK

Bog da', Vukodlače, ki se s vincem rveš,
   ali 'e vince jače. Odkuda takoj greš?

 

        VUKODLAK

Ja sam Grizivino a nijesam Vukodlak:
   grizem, žvem, ijem vino brz, krjepak, hitar, lak.
Uklon' se svak meni, knezu Grizivinu;
   prilike meni nî, kad što dobro pinu.

 

        KOJAK

Nut hlapa gdi hlapa! Hlapa', hlape, takoj!
   Da je peču štapa! Nu čeka', svinjo, stoj!

 

        VUKODLAK

Muči, kozo, muči! Jučer me vlastelin,
   Vlahe Držić, ruči, vlasteoski pravi sin,
da ću pjan i sit bit za vas mjesec ovi.

 

        KOJAK

   Odkle ideš, umiješ rit? Jeli te vukovi!

 

        VUKODLAK

Ženi se taj mladić i vodi vladiku
   roda Sinčičevîć anđeosku priliku.
Stárom tî vlasteli mjere srebro i zlato.

 

        KOJAK

   Istom hlap dedeli! Ter, kozo, gdi je to?

 

        VUKODLAK

Vreću jarebica jučera mu prodah
   i peset piplica, i dobru platu imah.

 

        KOJAK

Svinja je nješto snio, ter pjan sad bugari.

 

        VUKODLAK

   Bogme sam iznio pô torbe dinari.

 

        KOJAK

Nu čeka', hlapino, neć' rijet odkle ideš?

 

        VUKODLAK

   Znaš, ere je vino sa mnome; kud urveš?

 

        KOJAK

Sinovče, uzmi bat, omjeri mu pleća!

 

        VUKODLAK

   Bogme ti činih znat što je vruća leća.
Nut bijede, ku ište u Dubrovniku oženit!
   Što će ovo smetlište?

 

        KOJAK

                                   Što hoćeš, svinjo, rit?
Jeda mu neće dat djevojku kmecku kćer?
   A da ti 'e, svinjo, znat; govoreno 'e jučer
u Gradu za njega, odkle pjan ideš ti;
   djevojku mu i svega obećaju dati.
Vlahe, gdi si bio i, hlape, gdino si
   glavu vina nalio?

 

        VUKODLAK

                              Grbavoj toj kozi?
A prem za njim mraše njeka godišnica,
   sve me ispitovaše ovacijeh rilica;
a prem se će vitez uza nju ispokojit,
   a za nidan pinez neće ga ona izgubit.

 

        GRUBIŠA

Ako nije lijepa, neću ju uzeti.

 

        VUKODLAK

   Jednim je okom slijepa.

 

        GRUBIŠA

                              Da neka ide k šteti!
Neću ni pozirat na tu ja, majde t' ne!

 

        VUKODLAK

   Dat ti će izbirat vitezu s krajine!
Gdje ti 'e konj, kopje i štit, junače, za boga
   na polje da ti 'e izit? I govna li ovoga
mislite ženiti?

 

        KOJAK

                                   Mislimo, hlapino!

 

        GRUBIŠA

   Ter što hoć', jarče, riti?

 

        KOJAK

                              Probav', svinjo, vino,
inako t' ovaj bat omlatih o glavu.

 

        VUKODLAK

   Istom me nemoj dat izjes tomu lavu, -
nemoj, gospodine, prosti mi boga rad!

 

        GRUBIŠA

   Kurvine hlapine!

 

        KOJAK

                              Sinovče, hod'mo u grad.

 

        VUKODLAK

Kako upravite u Pločku ulicu,
   u rep celunite Rusu Milašicu;
a ti, krajičniče, Orlandu se javi...

 

        KOJAK

   Nut gdi svinja viče!

 

        VUKODLAK

                              ... da t' ono opravi.

 

        GRUBIŠA

Pjanico uscana, još ti ću odgristi nos,
   proće malo dana.

 

        VUKODLAK

                              Grubiša, nu ti moz!
Što mi se gonenu?
Zovem se Sedmi muž, prezime Dugi nos,
   nosim dom kako spuž na sebi gdi sam gos.
                    Pijem vince bez vodice;
                    voda mi je bistra mila,
                    gdi ma ljubi mije lice
                    kad je od ruže venčac svila.

 

        VLADE, mati Grubiše

Mlađahti sinko moj, djetece mo'e drago,
   kuda mi ideš toj, moje velje blago?
Kuda mi hoćeš poć, mo'e vito kopjice,
   a majku hoćeš oć, da roni suzice,
da tebe, sunačce, tva majka ne gleda,
   da majci srdačce tužno se raspada?
A ti, zli čovječe, kuda mi vodiš sad
   toliko daleče hranjenje moje u grad,
mu perlu, moj bosil, moj mio garopalak
   koji sam ja gojil' u staros mu štapak?

 

        VUKODLAK

Oto ga ide prodat, bracki ti ću riti;
   nemoj mu š njime dat, sestrice, otiti.

 

        KOJAK

Pođ' s vragom i š njime! Jeda ga ja vodim?
   On putem svojime, a ja mojim hodim.

 

        VLADE

Vrati se, sinko moj, k tvomu stanku, mîle,
   ne hodi mi takoj, da te ne uzmu vile,
ke noćno kon vode, moj sinko ljubeni,
   tanačce izvode u gori zeleni.

 

        VUKODLAK

Čuva' ga od vila! Ako ga vidješe
   tako ličca mila, ončas ga uzeše!

 

        VLADE

Jaoh meni, ne sluti, molju te, junače!
   zlo mi srce ćuti! Hodi mi, moj brače.

 

        GRUBIŠA

Majde t' ga neću sad vragut bat domom it, -
   svakako poću u Grad djevojku isprosit.
Bogme ga na pašu ne mogu veće it;
   ja se sam, da t' kažu, odlučio oženit.
Njeka godišnica za mene sve pita
   kako mjesec lica.

 

        VUKODLAK

                              Ku li gospar pita
priklami i ckvarom? Jes, bogme, za njim mre.

 

        VLADE

   Nemoj ve, sinko, tom!

 

        VUKODLAK

                                   I ta gospara tre!

 

        VLADE

Nije bo tuj gospoje; zatoj se gubine
   tuj čine svakoje.

 

        VUKODLAK

                              Kadgodi se i pine.

 

        VLADE

Um'ju godišnice i gosparu bradu
   oskubsti, obijesnice, tamo u tomem gradu,
gospi odgovarat i, što mogu, krasti,
   i po gradu udarat, kučetine, u lasti;
ckvaru opilaje, a hljebe mažući
   zadnjicâ svaka je, da im ih nî moć vući;
a vina lončine sve pune imaju
   što kradu, rabine, pak pjane igraju.
S gospodarom vole na baštinu obit
   neg s gospom; tuj stole nose gdi će sidit.
Koliko ohšubâr gospe im omlate
   o glavu, - čudna stvar, kako u gvozdje mlate;
tvrđe su glavine neg sohe hrastove,
   a kako kravine vazda su jalove.

 

        VUKODLAK

Naš vitez to bi ktio, mliječno štogodi;
   bez truda rad bi bio da mu odar plod plodi.

 

        KOJAK

Nut svinje uscane, gdi neće, brate moj,
   da nas se ostane!

 

        VUKODLAK

                              Grubiša, ja sam tvoj:
peci loj, ter se goj, i brate zbogom stoj!

 

        VLADE

Ohaj ve, sinko moj, graćcke godišnice
   voditi na stan svoj hude puštenice.
Ja ti ću u selu djevojku isprosit
   gizdavu Veselu, ka ti će draga bit.

 

        GRUBIŠA

Ja hoću pritilu, da me u zimu grije.

 

        VUKODLAK

   Nađ' mu gorsku vilu! Za žiganta nije
ka suha kožina; nađi mu pritilo,
   ne umori sina, bludilo tve milo.

 

        GRUBIŠA

Ohaj me se, jarče! Ah, pjanče uscani!
   Oto za nas parče parci i neznani.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.