Velmi se ponosiš kroz dike ljuvene Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXV
Velmi se ponosiš kroz dike ljuvene,
ter obraz odnosiš na stranu od mene;
nit' može na um prit što bježe dni hrlo,
ni da je sve na svit stvorenje umrlo.
Malo prij' proljetje captjaše u ruži, 5
drugo je sad bitje, led svemu dotuži.
Za suncem slijedi noć, vedrinu daž tjeri,
ni ti neć vazda moć u jednoj stat mjeri.
Lipotom ukrasna visoko sloveš sad,
nn se ćeš bit strasna s godišti iznenad 10
mraz ti će neharni nabilit kosice,
zubi će doć crni, i tamno prit lice.
Kad na tu dođeš zled, ter vazmeš zrcalo
i uzriš njih pogled i bitje ostalo,
neć li se snebivat, da zaman dni traja? 15
i dobra uživat, ka može, ne haja?
neć li se boljeti s uzdahom tužnime,
da ne ima pameti kad biješe na vrime?
Tijem stani vrh sebe, prij' toga smišljaje,
što će bit od tebe? Nazad se lud kaje.20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.202-203, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
