[Utopi se šajka, mala barka]
Utopi se šajka, mala barka,
Puna barka mladiih divojaka.
Do podne im more mirovalo,
Po podne se u valove dalo,
Sve divojke na kraj isplivale, 5
Samo nije sele Ivanova.
Ona viče iz duboka mora:
"Ko bi mene odov izvadija,
Dala bi mu ljubit lice bilo,
Koje nikad poljubljeno nije." 10
Misli mlada da niko ne čuje,
Al' je čuje od gore čobane.
Un zagrta ruke do lakata
I bijele skute do kolina,
Pa se skače u duboko more, 15
Pa izvadi selu Ivanovu.
Kada je na kraj izvadija,
Al' govori od gore čobane:
"Bora tebi, sele Ivanova,
Podaj mlada što si obetala, 20
Ljubit lice nisi mi ga dala."
Al' govori sele Ivanova:
"Bora tebli od gore čobane,
Al' ne vidiš po moru mornare,
Rugat će se i meni i tebi, 25
Da se ljubi sele Ivanova,
Koja nigda obljubljena nije.
Nego, ajmo, na Sri' polja ravna,
Pa ti ljubi koliko ti drago."
Kad su došli na sri' polja ravna, 30
Al' govori od gore čobane:
"Bora tebi sele Ivanova,
Podaj mlada šta si obetala,
Ljubit lice, nisi mi ga dala."
Al' govori sele Ivanova: 35
"Bora tebi od gore čobane,
Al' ne vidiš po polju junake,
Rugat će se i meni i tebi,
Da se ljubi sele Ivanova,
koja nigda poljubljena nije. 40
Nego ajmo u bijele grade,
Pa ti ljubi koliko ti drago."
Kad su došli u bijele grade,
Divojka je u grad pobignila,
I za sobun vrata zatvorila, 45
Pa se penje na gornje penđere
I uzima rumenu jabuku,
Pa je hita od gore čobanu.
"Evo tebi rumena jabuka,
Pa ti ljubi koliko ti drago, 50
Ka' nisi zna selu Ivanovu."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
