U smrt istoga, gospođi Mari Džonović ženi svojoj Писац: Динко Златарић
* * *
U SMRT ISTOGA,
GOSPOĐI MARI DŽONOVIĆ ŽENI SVOJOJ
Sad pokle noćni mrak ovi svit pokriva
i zvijezde kažu zrak, sve muče pribiva,
jer človik, ptica i zvir, svaki teg ostaviv,
uživa slatki mir, u zabit trud staviv,
i morski strašni val ki biješe prije gnivan 5
sada je umukal, rekbi, spi slatki san.
Jur se lis ne kreće ni prči vjetra ćuh,
pokojno ter veće počiva svaki duh.
Istom sad, o virna drugo mâ, nè mûčî
boljezan nemirna koja te izmuči, 10
ter čini, da se plač i uzdah tvoj čuje,
čim tužno srce tač u tebi tuguje.
Tijem se trud prilaga gorčiji zloj rani
kojom nas jednaga gorka smrt izrani.
Velika bi šteta. Naš prvi plod mili 15
smrt uze, ki sveta ljubav nam podili,
sve naše veselje i dobro očito,
razgovor i velje uzdanje čestito.
Suze se pristoje i žalos toliku
objavit pravo je u plaču veliku. 20
Nu čemu, ako taj naš porod jedini,
svjetovni ošad kraj, blažen se učini?
Vladalac od nebi u raj mu čini prit,
dostojan jer ne bi njegove družbe svit.
Anđel je pravi sad, svjetlji neg zrak zore, 25
svjetlji neg sunce kad isteče vrh gore.
On se sad veseli prid licem Višnjega,
ter ino ne želi gledajuć sveđ nega,
i nije da u čem nedragos oćuti,
neg našijem što plačem ako se kad smuti. 30
Zatoj plač ođimo i tašti ovi cvil,
ter milos molimo da bi nam isprosil,
da gorkoj možemo odolit žalosti,
i s njim se stanemo u vječnoj svitlosti,
nakon nas plod novi ostaviv, ki ime 35
njegovo ponovi s ufanjem našime.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 159-160, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
