Tarda aestas
| Tarda aestas Писац: Мирко Королија |
Широко поље у даљини гори,
и поља сува, млака, пожњевена
одишу земљом; тиха, осамљена
маслина која покрај пута зори.
Кроз винограде лоза поломљена
полегла н’јемо. Ту цури по кори
дрвећа смола, и паун виори
пера врх зида сива, напрашена.
Топла и страсна, ко̂ Тијада смјела
с цвјећем у коси, руку си ми дала;
и док идемо ми по п’јеску тмастом
за драгим љетом, пали душа врела,
опија твоја пјесма с тихог жала,
миришу цесте прашином и мастом!
Извор уреди
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 242.
|