Sad se ja blažen mnim: ovdi je vil draga... Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXXXIII
Sad se ja blažen mnim: ovdi je vil draga
prida mnom; a smionim ljubav sveđ pomaga.
Vrijeme je da se ja prašat jur usudim
vrh mene smiljenja i platu ku žudim.
Vidi blid obraz moj i čuje uzdah ljut, 5
gdi gorki nepokoj ne da mi odahnut.
Očit je smrtni trud, a nije skroveno,
da mi je srce svud cića nje ranjeno.
Znano je još prid njom koli je ispravna
i čista vjera s kom dvorim joj odavna. 10
A nikad slično nî da će bit otišten
ljubovnik službeni ki nije potišten.
Tim tašto zač stojim i ne imam već smilos
pitat što dostojim služeći za milos?
Tko me sad skončava? tko mojoj slobodi 15
naglu smrt zadava u ovoj prigodi?
Jezik me, jaoh, ođe i srce, ter zaman
želio sam da dođe zlamenit ovi dan.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 213, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
