[Radujte se polju cetinskome]
Radujte se polju cetinskome
I u polju Sinju junaškome,
Ki u sebi odgaja divojke,
Ke rađaju najbolje junake.
Kada se je Ante porodija, 5
U sobu je pivac doletija,
Pa je jasnin grlun zapivajo,
Da je na svit junak izašajo,
Ki će mnoga sela pohoditi
I megdane svakin odnositi. 10
Majka čini veliko veselje,
Svoga sina šalje na kršćenje
I lipo mu ime nadila,
Lipo ime, Ante, dite malo,
Još je dite u kolivki bilo, 15
Odma se na njemu vidilo,
Da će izać golema delija,
I na konju dobar jahandžija.
Ka' izajde dite iz kolivke,
Dicu baca o' tri godinice, 20
Ka' navrši Ante tri godine,
Druge baca o' šest godinica,
Ka' navrši Ante šest godina,
Dicu baca o' dvanest godina.
O' šest godina razum je stajo, 25
Otac ga je na nauke dao,
U sri' Sinja bila manastira,
Da postane Ante za pastira.
Ka' je Ante škole polazio
Od megdanin vazda je mislio 30
Nije za njeg' misa govoriti,
Već konj jahat i puška nositi
Lov loviti okolo Cetine
I Prologa visoke planine,
A momak je i alku trkao, 35
Bojnin kopljun dobro je gadao.
A da ga je pogledati bilo,
Na njin brate starinsko odilo.
To je čedo Tomašević Stipe
I njegove Katarine lipe. 40
Mati mu je roda Šušmarića,
Od starine bogata plemena,
Otac mu je Tomašević Stipe.
Un je proda podvornice lipe
I proda je lozne vinograde, 45
Lipa polja, bogate livade.
Starac Stipan ka' je trgovajo,
Pošten čovik svakom virovajo,
Svakoga bi Stipe udužija,
Ali malo 'ko mu isplatija. 50
S otin Stipe sasvin propanuja.
I propade Anti didovina,
Sve stečenje stari' roditelja
Ča su stari na sabljan dobili
To su bile junaške starine, 55
Šta in dade dužda Mlečanine
Od početka petsto godin dana.
Plače Ante u sri' Sinja grada,
Sa njin plaču oba brata draga,
Oni plaču, al' in korist nije, 60
Jer ih tuga oko Sinja bije.
Poslušajte, čuti ćete sada,
Ku' će Ante, do koga grada,
Ka' izgubi svoju didovinu,
U koju će poći carevinu. 65
Podiže se zmaja iz Cetine
I Prologa, visoke planine,
Ide momče četovati vojnu,
Svoga cara služit dobrovoljno,
Pa evo ga Gracu štajerskome. 70
Tote mu je loša srića bila,
U Štajerskoj voda je odnila.
Tote Ante loše prohodija,
Više puta kavgu zametnuja,
Al' se Ante ne boji nikoga, 75
Nego samo Boga velikoga.
Un uvati hata četvrtaka,
Pa ga Ante na zemlju uvali,
Da uvati vraga paklenoga,
Od jelena o' sedan godina 80
I njima bi kosti salomija.
A sa njima i mladi junaci,
Svaki njemu sa' o glavi radi,
A najviše radi divojaka,
Da ubiju ovoga junaka, 85
Jer ga volu najbolje divojke
Gospojice o' zemlje Štajerske,
Jer je lipši nego divojka,
Rumeniji nego je jabuka.
Ante ima Bogun pobratima, 90
Po imenu Šiajbera mladoga,
Pa je Šlajber sablju izvadija,
Da Mađarin un siče glave,
Ali mu je Ante govorija:
»Meći, pobre, u korice ćordu, 95
Jer imamo junašku slobodu,
Ti ćeš goniti, a ja ću čekati,
Pa ćeš vidit kako će vrcati."
Dvojicu je latija u ruke,
S njin dvojicun svu trista ih smlati. 100
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
