Evo ja se k tebi utječem, djevice,
svjetlosti od nebi i rajska kraljice;
moje sam ufanje u tebe sve stavil,
da mi ćeš plakanje utješit i gork cvil;
zač tvoje milosti svak uprav poznava 5
u gorkoj žalosti tko ti se pridava.
Pogledaj ki poraz mori me dan i noć,
da nigdar kratak čas odahnut nije mi moć;
jer svaka zla od svud k meni se zbiraju,
koja mi pakljen trud i nemir zadaju. 10
Višnji je, poznam toj, u srdžbi proć meni
za zlobu i grih moj ki slidih po sve dni.
Moli se, divo, ti, da me moj BOG pravi
od zloba očisti i gnjiva izbavi,
i da mi dopusti milos da od sada 15
budem se moć zbljusti ne zgriješiv nikada.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.163, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
