Netom glase nesmilene
donese mi sreća huda
da Ljubica, ma razbluda.
priko mora bježi od mene.
truda i želje pun goruće 5
zaletjeh se na kraj preče,
ali ugledah plav daleče
i me ufanje pobjeguće.
Van pameti, smamljen svima
prvo karah plav i more. 10
zatiem svrnuh me govore
u ovi način k valovima:
„Vali ugodni, vali hudi.
ki od me drage naučeni
celivate kraj ljubjeni 15
romonitoj u razbludi.
recite mi cieć pokoja,
recite mi, draži vali.
na pohodu ukaza li
vesela se ljepa moja?" 20
Učini se da mi veli
romoneći jedan tada:
„Svo'om radosti dikla mlada
žale i more razveseli;
nje posmiehom svo'u vedrinu 25
već neg danom nebo uresi
i nju videć zgar s nebesi
ljepšiem suncem sunce sinu.
Planu s dike nje vilinje
svaki od mora bog izbrani 30
i zavidos skrovna rani
sve božice pomorkinje".
Rieh mu opeta. viknuh pače:
„Jeda ti je liepa vila
pozdravit me naredila? 35
jeda riet mi: „„S bogom, brače?""
jeda nazad obrati se?
jeda na moj stan pogleda?"
On mi odgovor, vajmeh, ne da,
neg' o strmi kraj razbi se.