O čestita sliko moja,
puna sreće neizrečene,
tebe lijepa mâ gospoja
hoće uza se, neće mene.
Tebe uza se mrtvu uživa, 5
er sam mrzeć ja nje dici;
neće s sobom mene živa
negli u mrtvoj mrtva slici.
Znam, smrt moju ona žudi;
tijem na cvile me skončane 10
neće slatkoj u razbludi
nje ljepota da se gane.
A ja dalek nje uresa
mrem želeći da mi sine
sličan suncu od nebesa 15
zrak ljeposti nje jedine.
Ah da s tobom mogu ikako,
mâ se sliko, promijeniti
i uzdržan i ja tako
nje pribijelom rukom biti! 20
u smrtnoj bi meni muci
vratila se duša živa,
kad bih bio u onoj ruci
u kôj život moj pribiva.